Za neke je to potpis, a za druge deo ličnog stila. Kako god to shvatili, parfemi su postali više od pitanja estetike i pretvorili se u svojevrstan iskaz. Kada ulazimo u prostoriju punu stranaca ili se opušteno družimo sa prijateljima, želimo da naš parfem bude primećen, štaviše — da dobijemo i poneki kompliment. Najčešće nam ljudi kažu da naš parfem miriše sveže, voćno, drvenasto ili čak gurmanski, ali ono što me je nedavno zbunilo jeste kada je neko opisao parfem rečima „miriše na vino“. Prvo što pada na pamet jeste: na koje vino tačno? Da li je to slatki i bogati Porto, šljive i višnje Kaberne Sovinjona ili kiselost Sovinjon Blana? Ostavlja dosta prostora za tumačenje, zbog čega sam okupila jednog stručnjaka za vino i jednog za parfeme da pomognu po ovom pitanju.
Izbegavajući sva pravila o tome kako zadržati čitaoce na stranici što duže, evo kratkog odgovora oko kojeg se oba stručnjaka slažu: da, parfem može da miriše na vino. Ipak, dodaju da je naš doživljaj mirisa potpuno subjektivan, jer molekuli mirisa različito deluju na naše olfaktivne receptore i stvaraju različite asocijacije. Štaviše, nemaju sva vina iste arome i definitivno ne mirišu isto. Zbog toga je za neke ljude miris vina povezan sa alkoholnim i kiselim, a za druge može biti lagan i voćan.
Ako je sve počelo da deluje komplikovano, strpite se; razrešićemo to u sledećem pasusu. Ukratko, stručnjak za vino vam može mirisanjem reći koje arome vino ima, ali nećemo se sada zadržavati na toj temi. Isto tako, stručnjak za parfeme, a posebno ljudi koji prave parfeme, mogu jednostavno mirisom imenovati glavne note ili akorde u parfemu, i sve to imaju kategorizovano (uz nekoliko zapaženih primera). Naime, postoji jedan glavni izvor vinskih aroma u parfemima: vinski talog, naslaga vinskog kamena i kvasca koja se formira na dnu posuda tokom flaširanja vina, a različita vina daju različit talog i različita eterična ulja koja se iz njega ekstrahuju. Parfimeri zatim prave jednostavnu razliku između tri opšte arome: crveno vino, belo vino i šampanjac.
Talog crvenog vina daje parfemu senzualnu, voćnu, alkoholnu, ali toplu notu. Primeri ovakvih parfema su Christian Dior Poison, Estée Lauder Amber Mystique, Stella McCartney Stella Rose Absolute, Giorgio Armani Si i Jo Malone Pomegranate Noir.
Talog belog vina, s druge strane, donosi očekivani, lakši dodir žutog i belog cveća poput jasmina, kamilice, narandžinog cveta i ruža, kao i intenzivnijih poput lipe, orlovih noktiju i magnolije. Ako vam je ovo zagolicalo nos, isprobajte da li vas neki od ovih podseća na neko belo vino: XJ 1861 Zefiro Xerjoff, 5th Avenue Uptown Elizabeth Arden, Tobacco Absolute Eau de Parfum Molton Brown, Gucci Flora Gorgeous Gardenia i Acqua Di Parma Chinotto di Liguria.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, note Šampanjca koje dolaze u najširoj paleti uključuju sladić, karamel, pečurke, crveno voće, medenjake, orašaste plodove, citruse, med, badem i kleku, ali čak i pojedine mlečne mirise zahvaljujući laktonu. Vidite da li možete da pronađete neki od ovih u jednom od sledećih parfema: Remarkable People Etat Libre d’Orange, Gucci Premiere, Lolita Lempicka Oh Ma Biche i Marc Jacobs Divine Decadence.
Ipak, na kraju postoji samo jedan zaključak: kod parfema, baš kao i kod vina bez obzira na kategoriju i klasifikaciju, jedino što je važno jeste: da li vam se sviđa?